Рисан (Risan)
Организација Српски соко у Рисну, 1911. Рисан (, грч. -{Rhizon}-) је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 2.083 становника (према попису из 1991. било је 2.047 становника). 30. октобра 1944 немачки војници убили су у Рисну 42 цивилна становника, од којих је најстарији имао 80 година живота, а најмлађи непуних годину дана.
Рисан се налази на крајњен сјеверном дијелу Боке Которске, оивичен са југа Рисанским заливом, а са осталих страна стрмим падинама, обронцима карактеристичним у геоморфолошком смислу за читав Динарски систем којем припадају.
Стрме падине у непосредном залеђу Рисна формирају кулисе пикторесног театра изнад кога се уздижу значајне коте: Глогово брдо (939 -{m}-), Челац (850 -{m}-), Ушаник (844 -{m}-) и Соколова греда (664 -{m}-) са западне стране, 524 -{m}- са сјеверне стране изнад површнице, коте Струге са источне стране (945 -{m}-, 926 -{m}-). Непосредну околину Рисна чине голе и стрме кречњачке падине. Кречњачке падине око рисанске удолине су највећим дијелом голе и само мјестимице су под листопадним и зимзеленим жбуњем и травом.
Услијед неједнаке температуре у приморју и високом, голом залеђу, зими дува јака бура. Јужни вјетрови долазећи са мора доносе обилни водени талог, нарочито у јесен и у прољеће. Од природних знаменитости, Лазар Томановић 1885. године спомиње спилу и сопот. Спила је велика пећина из које зими извире ријека и љети се у њу може далеко ићи. Сопот је један водопад, што такође зими продире уз једне пећине изнад мора, с великом хуком, те како се од силе сав у пјену претворио, бијели се као снијег.
Рисан се налази на крајњен сјеверном дијелу Боке Которске, оивичен са југа Рисанским заливом, а са осталих страна стрмим падинама, обронцима карактеристичним у геоморфолошком смислу за читав Динарски систем којем припадају.
Стрме падине у непосредном залеђу Рисна формирају кулисе пикторесног театра изнад кога се уздижу значајне коте: Глогово брдо (939 -{m}-), Челац (850 -{m}-), Ушаник (844 -{m}-) и Соколова греда (664 -{m}-) са западне стране, 524 -{m}- са сјеверне стране изнад површнице, коте Струге са источне стране (945 -{m}-, 926 -{m}-). Непосредну околину Рисна чине голе и стрме кречњачке падине. Кречњачке падине око рисанске удолине су највећим дијелом голе и само мјестимице су под листопадним и зимзеленим жбуњем и травом.
Услијед неједнаке температуре у приморју и високом, голом залеђу, зими дува јака бура. Јужни вјетрови долазећи са мора доносе обилни водени талог, нарочито у јесен и у прољеће. Од природних знаменитости, Лазар Томановић 1885. године спомиње спилу и сопот. Спила је велика пећина из које зими извире ријека и љети се у њу може далеко ићи. Сопот је један водопад, што такође зими продире уз једне пећине изнад мора, с великом хуком, те како се од силе сав у пјену претворио, бијели се као снијег.
Географска карта - Рисан (Risan)
Географска карта
Земља (геополитика) - Црна Гора
 |
 |
| Застава Црне Горе | |
Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| EUR | Евро (Euro) | € | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| SQ | Албански језик (Albanian language) |
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
| HR | Хрватски језик (Croatian language) |